Glumac Dejan Matić preminuo je u 61. godini. Dejan je preminuo posle duge i teške bolesti, a 2015. godine imao je moždani udar. Tada je nekoliko nedelja bio u bolnici u Sokobanjskoj, a brojne kolege isticale su da je situacija bila ozbiljna. Ipak, lekari su imali dobre prognoze, a Dejan je uspeo da se oporavi. Kako prepoznati simptome moždanog udara?
Moždani udar je stanje opasno po život u kojem deo mozga umire zbog gubitka dovoda krvi u njegovo tkivo. Specifični simptomi moždanog udara javljaju se iznenada i ne ostavljaju mnogo vremena za akciju spasavanja. Koje su karakteristike moždanog udara? Kako prepoznati njegove simptome i kako pomoći osobi za koju sumnjamo da ima moždani udar?
Moždani udar se ponekad naziva cerebrovaskularni akcident, a u starijoj literaturi kao apopleksija. To je skup kliničkih simptoma koji se dovode u vezu sa iznenadnom pojavom oštećenja delova mozga izazvanih prekidom dotoka krvi u moždano tkivo.
Postoje dve vrste moždanog udara – ishemijski moždani udar i hemoragični moždani udar. Najčešći i ozbiljni faktor rizika za moždani udar je hipertenzija. Zbog toga je veoma važno uvek započeti lečenje ako se pojavi i redovno pratiti njegovu efikasnost.
Ako možete da stabilizujete krvni pritisak blizu “udžbeničkog” nivoa (120/80 mm Hg), rizik od moždanog udara se smanjuje za čak 30-40 odsto. Dakle, to je jedan od promenljivih faktora na koji možemo da utičemo i koji možemo da neutrališemo lečenjem ili promenom navika.
Ostali takvi faktori uključuju:
- druge vaskularne bolesti, posebno ateroskleroza
- srčane bolesti kao što su atrijalna fibrilacija ili urođene srčane mane
- dijabetes
- gojaznost i teška prekomerna težina
- sindrom apneje u snu
- problemi sa metabolizmom lipida
- štetne navike, pušenje i zloupotreba alkohola
Dalje, u kontekstu moždanog udara, govorimo i o nepromenljivim faktorima rizika – onima na koje nemamo uticaja. Među njima su:
- pol (moždani udar je češći kod muškaraca)
- starost (rizik od moždanog udara se povećava s godinama, najčešće se javlja kod ljudi starijih od 55 godina)
- genetska predispozicija
Simptomi
Moždani udar može da izazove različite simptome, u zavisnosti od toga koji deo mozga je oštećen. Blokada u arteriji sprečava krv da stigne do područja mozga koje inače snabdeva. Međutim, ako ovaj deo mozga sadrži centre odgovorne za ključne životne funkcije – na primer centre odgovorne za disanje i cirkulaciju krvi koji se nalaze u moždanom stablu – posledice njihove ishemije mogu da bude veoma ozbiljne.
Najčešći simptomi moždanog udara su:
- poremećaji vida – pacijenti mogu da dožive dvostruki vid, značajno smanjeno vidno polje ili čak potpuni gubitak vida
- problemi sa ravnotežom i koordinacijom pokreta zbog kojih se pacijent spotiče, kreće se na čudan način, ima problema sa oblačenjem i ispuštanjem predmeta
- slabost mišića lica – koja se manifestuje na primer spuštanjem ugla usta
- paraliza donjeg ili gornjeg ekstremiteta ili oba istovremeno – pacijenti se često žale na probleme sa pomeranjem ruke ili noge, ponekad nisu u stanju da izvedu najjednostavniji pokret, a slabost je često praćena osećajem utrnulosti koji pogađa polovinu tela ili određeni deo tela
- veoma jaka glavobolja, koja se javlja iznenada i neočekivano
- paraliza mišića jezika i grla koja uzrokuje poteškoće u govoru i gutanju hrane – pacijent može da se guši dok jede
- gubitak svesti – masivni moždani udar čini pacijenta veoma pospanim i njegov govor je nelogičan, pacijent ne zna šta mu se dešava ili potpuno gubi svest
Izvor :Mondo.rs
